Saturday, August 17, 2019


Obnovljena Ramska tvrđava

By GLASRAZUMA.RS , in SRBIJA , at 08/08/2019

Ram, selo u kome živi tek nešto više od 200 duša u šezdesetak domaćinstava, jedno je od najmanjih u opštini Veliko Gradište, a kako su ga priroda i istorija bogato nagradile, postao je jedna od najvažnijih turističkih tačaka u ovom kraju.

Dunav je kod Rama širok pet kilometara, pa ovo brdovito seoce s dosta građevina od kamena, restoranom na samoj obali, ribolovcima koji strpljivo čekaju, ima primorski šmek i neodoljivo podseća na italijanska mestašca. Dunav je, kažu, na ovom mestu najmirniji, jer ga presecaju četiri reke – Morava, Mlava, Karaš i Nera. Ne čudi onda što odavde Dunavom godinama svakodnevno saobraća skela do Banatske Palanke, pa je Ram ujedno i tačka koja spaja istočnu Srbiju s Banatom. Plan je da se baš u ovom selu izgradi i pristanište za kruzere. Ramska tvrđava pravi je „šlag na torti” za ozbiljnu turističku ponudu.

Ram je primamljiv i želja nam je da ovde oživi turizam. Planiramo da preko IPA programa EU razvijemo seoski turizam, razvijemo domaću radinost, da ljudi ovde iskoriste višak prostora i osposobe ga za smeštaj gostiju. Dogodine treba da završimo šetno-biciklističku stazu od Rama do Zatonja. To je veza s Golupcem i dalje s dunavskom rutom, a dolazi nam sve više biciklista. I goste s druge strane Dunava koji dolaze skelom zadivi pogled na Ramsku tvrđavu. Moraju da zastanu, pa tek onda nastave ka Srebrnom jezeru. To nam je i cilj, da spojimo Ram i jezero, da privučemo što više turista, kaže za „Politiku” Dragan Milić, prvi čovek opštine Veliko Gradište.

Obnova Ramske tvrđave počela je pre tri godine. Vreme je učinilo svoje u ovom istorijskom zdanju koje je još 1483. godine podigao sultan Bajazit Drugi, pa su vredne ruke neimara dobrodošle. Mi para nismo imali, pa je turska Agencija za međunarodni razvoj i saradnju (TIKA) uložila oko 1,5 miliona evra u sređivanje devastirane tvrđave, podignute željom njihovog vladara. Obnovljeni su bedemi i kule, urađena spoljna rasveta, pristupne staze unutar i ispred zdanja, kao i unutrašnja dekorativna rasveta. Iako ovde ima još posla, od juče su vrata obnovljene Ramske tvrđave ponovo otvorena za posetioce, a razgledanje se naplaćuje 300 dinara.

– U budućnosti moramo da završimo radove, da spojimo kule, uradimo gelendere da ljudi mogu bezbedno da šetaju s jedne na drugu kulu. Zahvalni smo turskoj državi i „Tiki” što su uložili ozbiljna sredstva. Opština je bila na usluzi sve vreme, pomogli smo oko izdavanja građevinskih dozvola, smeštaja radnika… Obnova Ramske tvrđave mnogo znači opštini Veliko Gradište. Verujemo da ćemo postati privlačni i za turiste iz Turske, a pošto ovde često srećemo nemačke turiste, cilj nam je da i njih bude više – optimističan je Milić, pokazujući na desetine ljudi koji, dok razgovaramo, obilaze ramsku lepoticu.

Obnovi su prethodila obimna istraživanja. Arheolozi su nestrpljivi da, nakon zvaničnog otvaranja, izlože sve što su pronašli među zidinama iz srednjeg veka.

Obnovljena Ramska tvrđava zahvaljujući njima sačuvala je autentičnost od pre 500 i više godina, jer je restauracija rađena materijalima sličnim onima koji su korišćeni pri gradnji.

Bez putne infrastrukture malo koji turistički potencijal može da bude posećen. Zato se sređuju putevi. Asfaltiran je regionalni pravac Ram–Topolovnik, strateški važan za ovaj kraj, za prilaz Ramskoj tvrđavi, ali i za Srbiju uopšte, jer povezuje Banat sa istočnom Srbijom. Ove godine u planu su radovi na putu Srebrno jezero – Zatonje i Srebrno jezero – Ram.

Iako ova opština možda ima veliki turistički potencijal, Dragan Milić teži da se objedine ponude Velikog Gradišta, Golupca i Požarevca. Srebrno jezero bi, smatra on, moglo da bude neka vrsta baze, ali bi gostima ujedno trebalo da se ponudi obilazak Viminacijuma, Ljubičeva, Ramske i Golubačke tvrđave, manastira Nimnik i Tumane, Lepenskog vira…

– Valja nam samo da iskoristimo ovo što nam je bog dao da na trideset kilometara u okruženju imamo ovoliko kulturnih, istorijskih i turističkih sadržaja i da to pokažemo svetu. U okruženju od 150 kilometara živi četiri miliona ljudi, a da primamimo samo jedan procenat od toga dovoljno je – smatra on.

Od Hrama do Rama

Pre turskog sultana Bajazita Drugog, koji je, prema predanjima, bio oduševljen Ramom, ovde su bili i Rimljani, koji su tu podigli mauzolej. Turci nisu srušili ovaj objekat, već su oko njega podigli tvrđavu s pet kula, dimenzija 25 puta 35 metara, namenjenu za osvajačke pohode, prevashodno prema Austriji, ali kasnija arheološka iskopavanja otkrila su na tom prostoru veliki broj skupocenih predmeta, što govori da tvrđava nije bila isključivo vojni objekat. Da li je tačna teza izvedena iz antičkih zapisa da se Aleksandar Makedonski baš kod Rama susreo sa Keltima nije dokazano, jer su pretpostavke zasnovane samo na osnovu opisa obale. Međutim, ovome u prilog govori Opidum, nekadašnje keltsko utvrđenje, nedaleko od Rama. Istina je da su arheolozi u okolini pronašli više hramova i oni su, veruje se, bili posvećeni raznim bogovima, jer su se ovde smenjivale mnoge civilizacije. Otuda možda potiče i naziv ovog malog sela na Dunavu, koje je na starim mapama nazvano Hram, a kasnije se s početka reči gubi slovo H.

IZVOR: POLITIKA